Žiri Inkluzivne galerije u sastavu: Dragana Kuprešanin, Konstantin Đuričković i Dejan Jankov odlučio je da dve ravnopravne nagrade dodeli sledećim umetnicama:

1. Vanja Novaković
2. Tanja Valenćik/Asja Komadina

Obrazloženje žirija:

Vanja Novaković ‒ Likovni elementi

Predlog projekta Vanje Novaković Likovni elementi autorka je postavila u adekvatan početni, strukturalni okvir koji, zahvaljujući promišljenom UI/UE dizajnu aplikacije, povećava dostupnost sadržaja OI publici. Razradom kolornih odnosa, postavljenih u odnose pozitivnog i negativnog prostora ekranske slike, OI publika sa ograničenim vizuelnim kapacitetima dobija mogućnost za boljim uvidom u date informacije. Interaktivni pristup aplikaciji omogućava da korisnici samostalno određuju vremenske okvire čitanja slike, čime autorka afirmiše razvoj kapaciteta OI korisnika. Zvučni opisi ekranske slike i sadržaja, upotpunjuju simplifikovane tranzicije animiranih elemenata slike i čine da predstavljeni sadržaji budu jasni, čitljivi i percipirani sa punim razumevanjem.

Tanja Valenćik/Asja Komadina

Predlog projekta autorki Valenćik/Komadina uspešno prevodi temu odnosa čovek-priroda u polje vizuelnih dinamičkih slika. U prevođenju dokumentarističke filmske sekvence u animacijsku kadar-sekvencu i svođenju na kontrastne odnose, kvalitet slike ostvaruje se u najvećem rasponu. Bez obzira na odsustvo namere ka inkluzivnosti u radu, ovaj predlog u punom (vizuelnom) obimu  prevodi sliku u redukovane likovno-grafičke obrade, te ga čini dostupnim i za OI publiku smanjenih vizuelnih kapaciteta.

Nađa Rakić ‒ 3000 godina pod morem

Autorka Nađa Rakić u svom kratkom animiranom filmu, na duhovit i lucidan način postavlja važnu ekološku temu, aktuelnu u savremenom svetu, te iskazuje kritički stav. Kao angažovan rad, u samu produkciju uključuje i polaznike Udruženja Mano (MSUV, Novi Sad) i potvrđuje edukativni karakter rada. Odabirom adekvatne animacijske tehnike (stop-motion) autorka pokazuje razumevanje perceptivnih kapaciteta OI publike, koji će dodatno biti podržani pretpostavkom zvučnih zapisa i titlovanja, kao i dodatnih štampanih materijala u izložbenom predstavljanju. Bez obzira na visok nivo kvaliteta i kreativnost u realizaciji crteža polaznika i organizaciji filmske forme, čitljivost slike za OI publiku sa oštećenjima vida, pretpostavlja znatnu redukciju svih elemenata slike, te sama produkcija ovog rada zahteva konkretnu vizuelnu adaptaciju materijala, pre finalnog animacijskog postupka.

Milan Kujundžić

Predlog projekta M. Kujundžića, sem konstrukta narativa, ne donosi u vizualima dovoljno jasan scenaristički okvir (kompletan storyboard) za animirani film, te u pojašnjenju adaptacije pruža relativno slabo poznavanje zakonitosti  adaptacije slike i zvuka za publiku sa oštećenjima vida/sluha. U odnosu na izneti predlog, glavni kvalitet rada nosi potencijal taktilnog (zvučne frekvencije materijalizovane kroz vibrantne deiferencijacije putem dodira), ali navedene senzacije ne mogu biti dovoljne za potpuno razumevanje filmske forme, za osobe sa oštećenjima vida i sluha. Optimalno, projekat treba dodatno razviti, pre svega u režijsko-montažnom postupku, pretpostaviti dinamiku percepcije publike sa oštećenjem vida/sluha, prilagoditi sam izgled slike, pa zatim zvuk, sa zvučnim vibracijama kao asistivnom komponentom već adaptirane filmske forme.

Jelena Gajinović ‒ Digitalni san

Predlog projekta autorke Jelene Gajinović zasnovan na open source softverima koji omogućavaju vizualizaciju podataka, jeste relativno novo, inovativno polje digitalnih umetnosti, zasnovano pre svega, na binarnim modulacijama ekranske slike. S obzirom na predloženu prirodu kreiranja digitalne slike (Gephi, Sonic photo), sadržaji se relativizuju i svojom apstraktnom formom udaljavaju od saznajnih/spoznajnih kapaciteta OI publike sa vizuelnim ograničenjima. U adaptacijama vizuelnih materijala za osobe sa oštećenjem vida, bilo da se to odnosi na adaptaciju filmske slike ili likovnog/grafičkog/digitalnog dela, sem kapaciteta same slike za njenu redukciju (kao jedne od mogućnosti), prevođenje je asistirano zvukom ili taktilnošću, što je u slučaju vizualizacije podataka ograničeno isključivim apstrahovanjem pojmova. Prevođenje književnog dela (ili određenog adaptiranog literarog sižea) na nivou percepcije videće publike je podsticajno u smislu novog doživljaja, međutim, kreiranje značenjskih sistema za OI publiku, čak i na nivou apstrakcije, neophodno je organizovati na poseban način, radi formiranja bilo kakvog utiska, atmosfere ili razumevanja dela, čemu open source pristup ipak ne daje adekvatnu potporu ‒ iako je korelacija digitalne open source slike i zvuka logična, sam sadržaj OI publici ne nudi mogućnost uočavanja sistema ove relacije.

Marija Jevtić Dajić ‒ Prostor izloga iz dva ugla

Projekat Prostor izloga iz dva ugla izuzetno je složen i slojevit intermedijalni konceptualni okvir u kome se autorka bavi sociološko-umetničkim pitanjima na ontološkim osnovama životne svakodnevnice OI publike. U reciprocitetu pojma obrnute i linearne perspektive, autorka postavlja pitanje smisla mimetičke percepcije stvarnosti u odnosu na onu koja je (ne)moguća za osobe sa nedostatkom ili oštećenjem vida, te značenjskog u pojmu stvarnosti kao takve, koja se, po stavu autorke, može nivelisati „poravnavanjem perspektiva“, u čemu bi upravo prostorne, prespektivne razlike imale aproprijacionu funkciju. U prostornom sučeljavanju prirodnih i industrijski modelovanih aretfakata, otvara se mogućnost da videća publika, zajedno sa OI publikom na ovu vrstu podsticaja odgovara isto ili pak različito, što će u krajnjoj instanci i dati odgovore na pitanje koje projekat zadaje. Više od neosporno značajnog umetničkog doprinosa, projekat u okviru umetničkog donosi i sociološki aspekat rada, možda za postavku značajniji, s obzirom da krajnji odgovori dolaze upravo iz interakcije sa publikom, a u odnosu na njihova lična životna iskustva.

Zahvaljujemo se  svim autorima na promišljanju digitalne pristupačnosti.