Na ovogodišnji konkurs „Inkluzivna galerija”, koji kroz novčanu nagradu omogućava produkciju najboljih radova, pristiglo je sedam prijava. Komisija za pristupačnost Škole „Milan Petrović” i stručni umetnički žiri u sastavu: Sunčica Pasuljević Kandić, Vanja Novaković i Andrea Palašti, uvrstio je četiri rada u uži izbor. Ostali kandidati nisu u potpunosti zadovoljili uslove pristupačnosti i inkluzivnosti poziva.

Žiri je obavio intervjue sa finalistima – Marijom Cvetković, Lavom Kovačem, Tijanom Jevrić i Milom Stojanović – kako bi stekao bolji uvid u idejna rešenja i omogućio kandidatima da detaljnije predstave predloge projekata.

Sva četiri predloga su, pored inkluzivnosti, pokazala konceptualnu i medijsku zaokruženost. Fokusirali su se na razmatranje odnosa savremenog subjekta i njegove zvučne okoline kroz analitičko sagledavanje zvukova prirode i/ili artificijelnih zvukova objekata u odnosu na vizuelno digitalno iskustvo.

Nakon intervjua, žiri je odlučio da prednost da umetnicama koje su pokazale potrebu da iskustvo digitalnog prostora na direktniji način povežu sa realnim prostorom i iskustvom, kao i da se bave važnim psihološkim, terapeutskim i sociološkim svojstvima umetnosti.

Pobednice ovogodišnjeg konkursa „Inkluzivna galerija” su Tijana Jevrić i Mila Stojanović.

Predlog Tijane Jevrić pod radnim nazivom „Impulsi Dunava”, predstavlja zvučnu eko-mapu Dunava, u formi interaktivne web stranice u kojoj se korisnik, putujući kroz različite lokacije na obali reke, upoznaje sa zvucima Dunava. Ti zvuci se potom transformišu u vizuelno iskustvo, odnosno grafičke prikaze talasa vode.

Dodatna vrednost predloga projekta ogleda se u demokratizaciji snimljenog sadržaja, pri čemu autorka interaktivnost premešta u saradnju sa drugim osobama. Naime, učenici i korisnici škole „Milan Petrović” će imati mogućnost da, zajedno sa autorkom, učestvuju u sakupljanju i snimanju zvukova. Time rad ne funkcioniše isključivo kroz inkluzivnosti u okviru digitalnog prostora, već postaje realno doživljeno iskustvo, mapa kolektivnog iskustva u stvarnom vremenu i prostoru.

Predlog Mile Stojanović pod radnim nazivom „Iz jave u san” predstavlja interaktivnu vizuelno-zvučnu sliku, odnosno grafičku animaciju, koja se zasniva na subjektivnom iskustvu ispitivanja svesti i mentalnih procesa sanjarenja. Rad zapravo teži tome da se proces prelaska iz jave u svet snova i nesvesnog ozvuči, koristeći se vizuelizacijom životnog prostora doma.

Iako san pretežno doživljavamo kao vizuelno iskustvo i zvuk može da ima podjednako značajnu ulogu u kompletnom kognitivnom doživljaju. Stoga, projekat predlaže interaktivnu prostornu mapu kroz koju je korisnik pozvan da prođe, aktivirajući tako, u isto vreme, korak po korak, i slušnu percepciju. Izrazit grafizam umetničkog rada, kao i pristup apstraktnom zvučnom oslikavanju sna i misli, ponudiće rizomsko iskustvo nesvesnog, upravo na način kao što i san plete mrežu od niza naizgled nepovezanih iskustava.