Umetnost za sve u ŠOSO Milan Petrović

Ravnopravnost, pristupačnost, razumno prilagođavanje, ne-diskriminacija, participacija, izgradnja kapaciteta, inkluzivne politike… Sve ovo su vrednosti i aktivnosti koje se promovišu u strateškim dokumentima koji se bave kulturom pristupačnom za sve građane.

Njihovom primenom trebalo bi da budu obuhvaćene sve naše razli­čitosti: pol, nacionalnost, uzrast, invalidnost, obrazovanje, kulturna i religijska pripadnost… I tada bi svi kulturni sadržaji koji se u zajednici nude bili dostupni svima.

Na žalost, u većini situacija, navedene vrednosti i aktivnosti ostaju samo na papiru. Zbog toga, ono čemu treba težiti jesu inkluzivne institucije i kulturni sadržaji pristupačni za sve. Tada ne bi bilo potrebno stavljati različite prefikse, truditi se samo određenim danima ili tokom jubilarnih godina, jer bi sve to već bilo uključeno u društveni sistem.

U tom slučaju pristupačnost ne bi bila nečija odluka ili poštovanje određenih principa i zakonskih propisa, već deo svakodnevnog života svih članova društvene zajednice.

Nastojeći da praksa koju priželjkujemo zaživi u našoj instituciji i u našoj sredini, već dugi niz godina, negujemo umetničko stvaralaštvo kao vid habilitacije i rehabilitacije dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom, prilagođeno njihovim potrebama i mogućnostima. Njihove radove i umetnička dostignuća često prezentujemo javnosti, nudeći ima drugačiji rakurs i novi doživljaj.

Habiliacioni i rehabilitacioni potencijali umetnosti

Brojna iskustva i klinički dokazi upućuju na značaj umetnosti kao rehabilitacionog sredstva u obrazovanju i vaspitanju dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom. Muzika stimuliše pozitivne promene u ponašanju i emocionalnom blagostanju, podstiče komunikaciju, slušanje i deljenje. Podstiče pamćenje, a uspešno bavljenje muzikom motiviše osobe sa invaliditetom da ulažu dodatne napore. Kod dece sa govorno-jezičkim teškoćama muzika se koristi u motivaciji i stimulaciji govora, ali može biti i neverbalno sredstvo augmentativne i alternativne komunikacije. Ritam stimuliše i organizuje mišićne odgovore osobe i pomaže ljudima sa neuromuskularnim poremećajima, pa tako muzičke aktivnosti mogu pomoći da se poboljšaju fizičke veštine osobe. Prilika da učestvuje u muzici može motivisati osobu da pokuša da izvede pokrete koji od nje zahtevaju dodatni fizički napor. Kao i druge organizovane aktivnosti, redovan raspored muzičkih i plesnih proba doprinosi i strukturiranju vremena i socijalnim veštinama. Takođe, pokret tela, tj. ples nije samo zabava, već i kardiovaskularni trening  i vežba kojom se poboljšava ravnoteža, kretanje, hod…

Opšte je poznato da likovno stvaralaštvo olakšava podnošenje stresa i traumatskih iskustava, razvija motoričke veštine i poboljšava kognitivne sposobnosti. Rehabilitaciono svojstvo likovne umetnosti leži u samom procesu kreiranja, tj. stvaranju odraza svog unutrašnjeg bića, čime se unapređuju i druge socijalne veštine i komunikacija sa okolinom. Rezultat stvaralaštva (slika, pesma, performans)  je važan kao konačni, konkretan izraz pojačanog osećanja stvaraoca, tj. učesnika u kreativnom procesu.

Emocionalna dobrobit bavljenja ovim umetničkim disciplinama ispoljava se kroz kontrolu emocionalnih izliva i podizanje samopoštovanja. Umetnost pruža ljudima sa invaliditetom i teškoćama u razvoju mogućnosti da komuniciraju i sarađuju sa osobama bez invaliditeta, što je, u socijalnom kontekstu, ne manje važno. Umetnost ima sposobnost da izjednači i obogati živote onih koji se njome bave.

Prekogranični zvuk, ples i slika za osobe sa invaliditetom

Učešćem u projektima kao što je Prekogranični zvuk, ples i slika za osobe sa invaliditetom osobe sa invaliditetom afirmišu se kao autentični stvaraoci. Radionice Zvuk, Ples i Slika okupljaju mlade ljude sa invaliditetom koji kroz ove vidove stvaralaštva aktivno učestvuju u svakodnevnom životu, iskazuju svoje emocije i grade alternativne kanale komunikacije.

Savremena asistivna tehnologija, koja je sastavni deo ovog projekta, omogućava da i osobe sa ograničenim motoričkim sposobnostima ili intelektualnim i teškoćama u učenju mogu da učestvuju u navedenim radionicama i da tako i sebi i nama otkriju svoj unutrašnji svet i osete radost stvaralaštva. Uređaji Soundbeam i Oculus Quest koriste se u muzičkoj odnosno likovnoj radionici i svojim tehnološkim rešenjima omogućavaju kompletan umetnički izraz svim mladim ljudima koji su uključeni u ovaj projekat.

I druge aktivnosti u projektu usmeravaju decu i učenike sa invaliditetom da upoznaju svet umetnosti, razvijaju kulturne potrebe i realizuju stvaralačke potencijale. Olakšava im da upoznaju svoju zajednicu, susede koji možda govore drugim jezikom, ali se u svetu umetnosti izražavaju na obostrano razumljiv način. Iz posmatračkog ugla publike, projekat omogućava svima u zajednici da se upoznaju i da dožive autentične likovne, muzičke i scenske iskorake učesnika projekta i tako, bogateći svoja iskustva,  dožive kulturne potrebe i mogućnosti svih članova društva.

Projekat Prekogranični zvuk, ples i slika epilog će imati 2022. godine u okviru programa Novi Sad 2022 – Evropska prestonica kulture. Rezultati će biti deo projekata: “Upoznajmo kulturnu baštinu svim čulima” i “Zvučni snop”. Kroz te projektne aktivnosti najširoj publici će biti predstavljena dostignuća  učesnika ovog projekta. Publici ćemo iz drugačijeg ugla pokazati šta, u praksi, znači umetnosti za sve.

Press:

Video klipovi:

Povratak na stranicu Pristupačna umetnost