Kao rezultat prvog konkursa za pristupačno umetničko delo u okviru Inkluzivne galerije, tokom decembra 2018. u Novom Sadu, realizovane su i tri samostalne izložbe autorki i autora Milice Dukić, Dragane Kuprešanin i Konstantina Đuričkovića.
Inkluzivna galerija je projekat koji realizuje ŠOSO Milan Petrović iz Novog Sada. Ideja je nastajala tokom saradnje sa umetnicima okupljenim u Šok zadruzi, članovima SULUV-a i Akademije umetnosti u Novom Sadu. Cilj projekta bio je dvojak. Prvi je bio da se umetnosti približi najširoj publici, a posebno osobama sa invaliditetom kojima su umetnička dela najčešće nedostupna. Drugi cilj, ne manje važnan, bila je ideja da se umetnicima predloži da svoje stvaralaštvo prilagode inkluziji i da radove učine pristupačnim svima.
Dragana Kuprešanin je svoje originalne kolaže eksperimentalnog taktilnog stripa sa tekstovima za videće i na Brajevom pismu za slepe osobe, pod nazivom „Nevidljivi talas“, prikazala u prostoru Ateljea MP. U ovom radu ona se obraća najširoj čitalačkoj publici. Ovaj taktilni strip je deo trogodišnjeg rada na doktorskim studijama Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom prof. Rastka Ćirića.
Umetnica za svoj rad kaže: „Eksperimentalni strip „Nevidljivi talas“ izlazi iz postojećih pojavnih okvira stripa (albumi, časopisi, sveske, dnevni listovi) i potencira njegovu čistu formu u drugim različitim tehnikama i materijalima. Različite reljefne strukture koje su specifičnost ovog rada, jednako mogu da aktiviraju i taktilnu i vidnu percepciju čitalaca, čime utiču na kompleksnost opažajnog narativa“.
Konstantin Đuričković, student novih likovnih medija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na izložbi u Ateljeju MP, predstavio je novosadsku katedralu/crkvu Imena Marijinog kao objekat izrađen u tehnici 3d štampe. Objekat čine više pojedinačnih oblika koji sklapanjem grade jedinstveni oblik crkve, te otuda i naziv rada – „Puzzle princip“. Projekat proizilazi iz ideje spoja utilitarnosti u edukaciji, savremene tehnologije i umetnosti.
„Arhitektura koja je jedna od važnijih odličja svakog grada istovremeno biva teška za spoznaju ljudima koji nemaju ili imaju umanjenu sposobnost vida. Korišćenjem modelovanja i 3d štampe možemo doći do realističnih maketa arhitektektonskih dela, sa svim detaljima koje se mogu osetiti pod prstima, sa katedralom/crkvom Imena Marijinog kao centralnog objekta i glavnog orijentira Novog Sada“, napominje Konstantin govoreći o svom radu.
Umetnički rad pod nazivom „Ako bismo svi stavili maske…“ umetnica Milica Dukić, prikazala je u galeriji SULUVA-a. Dok su radovi predhodna dva umetnika izvedeni primenom savremene tehnologije, Miličin rad spaja elemente tradicionalnih umetničkih tehnika poput veza i mogućnosti koje pruža današnja tehnika digitalne štampe fotografija na platnu. Naime, umetnica tehnikom končanog veza podcrtava fotografisane motive i maskirane portrete osoba sa invaliditetom. Ovako oneobičeni prizori dodatno su naglašeni osvetljenjem koje je postavljeno ispod platna. Radovi tako, pored taktilne provokativnosti dobijaju i novu dimenziju, zračeći svoju humanističku poruku.
Umetnica svoj rad objašnjava: „Potreba da se maskira postoji oduvek i vrlo je zastupljena u svim kulturama. Još od malih nogu pozivani smo na karnevale i maskenbale, sa ciljem da provirimo kroz drugačije karaktere i da bi naučili da koračamo kroz svet mnogo šareniji i veseliji. Šta bi bilo kada bi svaki dan učinili da je maskenbal i ako bi svi stavili maske? Ako bismo svi stavili maske time bi se izbrisale nejednakosti i svet bi bio još različitiji“.
Projekat Inkluzivna galerija su podržali Ministarstvo za kulturu Republike Srbije i Uprava za kulturu Grada Novog Sada.
Dejan Jankov
