Bila mi je velika čast da, kao članice žirija, učestvujem u projektu Inkluzivna galerija i da doprinesem kulturi bolje interakcije i razumevanja u okviru marginalizovane grupacije.

U tom kontekstu, kada sam odlučivala o radovima vrednim nagrade, bila sam vođena trima principima – estetskim, utilitarnim i inovativnim. Oni se generalno primenjuju za procenu svakog dela koje ima praktičnu, a ne samo apstraktnu i umetničku vrednost. Važi kao zlatno pravilo u okviru univerzalnog dizajna, u adaptaciji umetničkog dela u ono što će biti čitljivo i osobama sa smetnjama u razvoju.

Sve ove kvalitete sam, na dva različita načina, uočila u radovima Jelene Gajinović i Jovane Milosavljević. Oba rada se koriste imerzivnim iskustvom da bi dočarali određene koncepte i fenomene, koristeći različita čula.

Sa jedne strane, rad Jelene Gajinović baziran je na taktilnoj stimulaciji uz pomoć teksture i oblika. Pomoću njih ona kreativno tumači unutrašnje i spoljašnje okruženje. Jelena tako stvara imerzivnu aproksimaciju prirode ili fabričkog okruženja, koji su negde između de fakto umetničke prostorne instalacije i teksturalno taktilnog dela, prilagođenog osobama sa smetnjama u razvoju.

Sa druge strane, transliranjem topografske mape Fruške gore u zvuk pomoću matematičkog principa, Jovana Milosavljević stvara auditorno iskustvo. Translirajući jedan način komunikacijske interakcije sa prostorom- bila to šetnja Fruškom gorom ili vizuelizacija  njene topografije – ona uspeva da pojam prostornog doživljaja prebaci u drugi medij. Pored toga, upoznaje nas i s načinima kako samim tim prebacivanjem delo može da dobije na umetničkom kvalitetu, ali i na inkluzivnosti.

Zbog svega navedenog, oba dela zaslužuju našu pažnju i radujem se njihovom daljem razvoju.

Isidora Todorović
Departman za nove medije
Akademija umetnosti
Univerzitet u Novom Sadu